радне биографије

ДАРКО МАРУШИЋ
(1940 – 2017)
Редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду

Дарко Марушић рођен је 1940. године у Омишу, (Краљевина Југославија, данас Република Хрватска) од оца Милана и мајке Марије, рођене Јукић.

Основно школовање започео је у Ваљеву, а гимназију завршио у Нишу 1959. године. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1965. године у атељеу професора Уроша Мартиновића. Од 1966. до 1973. године био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије у Београду у коме је надаље био стални сарадник. Од 1973. до 1983. године био је асистент, од 1983. до 1989. године доцент, од 1989. до 1995. године ванредни, а од 1995. године редовни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Био је члан Катедре за архитектонско-урбанистичко пројектовање. Руководилац теоретског предмета Пројектовање 2 – Становање од 1988. (са предавањима од 1985.) и руководилац Студија 3 (предмети Синтезни пројекат 1, 2 и 3). Признање Архитектонског факултета у Београду за унапређење наставе добио је 1985. и 1998, као и Повељу са сребрном плакетом Института за архитектуру и урбанизам Србије 1984. године. Пензионисан је 2005. године.

На Архитектонском факултету у Београду био је продекан за наставу у периоду 1998-2000. године, а вршилац дужности декана, 2000. године. Био је ангажован у извођењу наставе на Грађевинско- архитектонском факултету универзитета у Нишу од 2006. до 2016. године. Држао је предавања на Факултету техничких наука, одсеку за архитектуру и урбанизам у Новом Саду.

Идејни је творац и руководилац четири летње школе архитектуре у Петници код Ваљева, 1996 – 1999 године.
Био је члан Академије архитектуре Србије, редовни члан Инжењерске академије Србије, члан Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије (Графичко-сликарска секција), члан Управног одбора Друштва архитеката Београда у више мандата, члан Савета Истраживачке станице Петница, члан Савета за урбанизам и изградњу Новог Београда од 2001. године, члан редакције часописа „Архитектура урбанизам“ 1975 – 1978 и дугогодишњи члан редакције часописа „Архитектура и урбанизам“ у ИАУС-у.
Био је члан ауторског тима и један од оснивача пројекта БИНА- Београдске интернационалне недеље архитектуре.

Стваралачки опус
Објавио је више десетина ауторских чланака у стручним часописима, периодичној и дневној штампи и био уредништво више часописа, едиција и књига. Између осталих, издвајају се два за образовање и струку значајна дела. Уредник је четвороброја (74 -77), посвећеног становању 1975 године којим је промовисао Београдску школу становања, активно је спроводећи кроз своја предавања и пројекте.

Аутор је Осам свезака сажетих предавања, урађених за осам недеља бомбардовања Београда, којa су уз вежбе, одржаванa у подземној станици Беовоза омогућила да се предавања из становања не прекидају. Сажете, свеске чине срж укупне теме становања и као скрипта биле су деценијама у функцији уџбеника на Архитектонском факултету у Београду и Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, и темељ за сопствени уџбеник.
Ауторски тандем Дарко и Миленија Марушић радио је заједно све aрхитектонско-урбанистичкe конкурсе и реализације, у духу својих пројектантских начела.

Заједнички ауторски опус, пројектантска начела, награде и признања, заштита објеката и урбанистичких целина, њихов национални и интернационални статус, као и библиографија приказани су у посебним одељцима.

МИЛЕНИЈА МАРУШИЋ
водећи пројектант и стручни саветник у
Институту за архитектуру и урбанизам Србије у Београду

Миленија В. Марушић (девојачко Јовановић) рођена је 1. августа 1941 године у Ваљеву (краљевина Југославија, данас Република Србија) од мајке Босиљке, рођене Ђурић, и оца Витомира.

Основну школу и гимназију завршила је у Ваљеву 1960. године. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1965 године у атељеу професора Уроша Мартиновића.

Постдипломске студије из урбанизма на матичном Архитектонском факултету апсолвирала 1969 године. Даље студије својевољно прекида, опредељујући и посвећујући се архитектонско-урбанистичком пројектовању – конкурсима и изради обимних и сложених пројеката.

Од 1965. године запослена у Институту за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС-у, почев од места помоћника у истраживању, затим асистента и пројектанта 1972. године, самосталног пројектанта 1976. године, водећег пројектанта 1981. године и стручног саветника 1986. године. Од пензионисања 2012. године наставља рад у ИАУС-у у статусу сталног спољњег сарадника и водећег пројектанта. Ужа област – истраживање и пројектовање у области становања.

Од 1971. до 1973. године била је ангажована у својству гостујућег асистента у настави из урбанистичког пројектовања на Архитектонском факултету у Београду. Године 1970. учествује на једномесечном семинару у Женеви са темом „Човекова средина“, као и на више семинара, саветовања и предавања у Југославији, а потом у Србији.

Године 2018. на позив упућен од стране Музеја модерне уметности МоМА из Њујорка да присуствује отварању изложбе „Бетонска утопија – архитектура Југославије 1948-1980 године“ одржала је предавање у Центру за архитектуру Њујорка.

Члан Академије архитектуре Србије (ААС), члан архитектонске секције УЛУПУДС-а, делегат скупштине Инжењерске коморе Србије у два мандата.

Стваралачки опус
Уредник је једне едиције, две књиге и две студије, има више публикованих текстова у стручним часописима и више интервјуа у медијима, највише на тему очувања изворних вредности насеља Церак Виногради, као и других објеката и целина чиме се деценијама посвећено бави.

Ауторски тандем Дарко и Миленија Марушић радио је заједно све aрхитектонско-урбанистичкe конкурсе и реализације, у духу својих пројектантских начела.

Заједнички ауторски опус, пројектантска начела, награде и признања, заштита објеката и урбанистичких целина, њихов национални и интернационални статус, као и библиографија приказани су у посебним одељцима.

Ауторски опус М. и Д. Марушић

Учешће на 28 ауторских архитектонско-урбанистичких конкурса: 7 првих награда и пласмана, 5 других, 2 треће и 5 откупних награда; пет реализација награђених конкурсних пројеката. Реализовано више од 50 објеката и просторних целина. Више десетина ауторских чланака објављених у стручним часописима, периодичној и дневној штампи и уредништво више часописа, едиција и књига. Више од 300 библиографских јединица о пројектима и реализацијама, објављених у земљи и иностранству из пера критичара, новинара, колега (књиге, стручна периодика, дневна штампа, ТВ.) 7 самосталних и учешће у више групних изложби у земљи и иностранству (од којих две последње – на Бијеналу у Венецији 2014. и МоМа у Њујорку 2018.)

За све објекте и просторне целине аутори су у својству главних пројектаната радили комплетну докуметацију – урбанистичке пројекте, архитектонске пројекте објеката и партера, пројекте ентеријера, пројекте визуелних комуникација. Вршили су и пројектантски надзор над извођењем учествали (Миленија и даље учествује) у „животу“ објеката након усељења.

Стамбена архитектура, као важан сегмент ауторског опуса М. и Д. Марушић, има основ у Београдској школи становања, коју су развијали и надградили.


Пројектантска начела
[1] Начело контекстуалности- контекст је инспиративни ослонац; идеје и пројектантска упоришта се црпе из места где кућа настаје, из природних, изграђених и културолошких одредница.
[2] Начело јединства простора- релативизација границе између архитектуре и урбанизма и екстеријера и ентеријера. У већини пројеката је присутан принцип „тотал-дизајн“- од урбанистичког и архитектонског концепта,  до решења ентеријера, урбаног мобилијара и елемената визуелних комуникација.
[3] Начело амбијентализације- куће су и у функцији оформљења амбијента.
[4] Начело еволуције идеја- прожимање традиционалних вредности са естетиком и сензибилитетом савременог доба
[5] Начело професионалне етике.

награђене реализације

Насеље Церак Виногради у Београду
I пласман на југословенском конкурсу, 1977.
Октобарска награда града Београда за архитектуру и урбанизам, 1981.

Групација породичних кућа „Цвећара“ у Београду 
I пласман – позивни београдски конкурс, 1990.
Награда листа „Борба“ за најбоље архитектонско остварење у СР Југославији, 1993.

Стамбено-пословни објекат у Новом Саду
I пласман – позивни републички конкурс, 1989.
Награда листа „Борба“ за најбоље архитектонско остварење у СР Југославији, 1998.
Специјално признање ДаНС-а за посебан допринос архитектонском стваралаштву, 1999.

Стамбено-пословни објекат у Булевару краља Александра у Београду
Годишња награда Савеза архитеката Србије за најуспешније архитектонско дело, 2000.

Бензинска станица у насељу Ново Мирјево у Београду
Посебно признање  XXV Салона архитектуре у Београду, 2003.

Управно-пословни објекат Металс банке у Новом Саду
I  награда – јавни републички конкурс, 1999.
Специјално признање ДаНС-а за посебан допринос архитектонском стваралаштву, 1999.
Признање XXX Салона архитектуре у Београду, 2008.
Награда „Александар Шалетић“ (40. мајска изложба), 2008.
Награда „Ранко Радовић“ у категорији рализовано архитектонско дело, 2008.
Награде Салона ДаНС-а у категорији: реализовано архитектонско дело, 2008.
Награда Салона ДаНС-а у категорији: ентеријер, 2008.
Годишња награда Инжењерске коморе Србије за изузетно достигнуће у струци, 2008.

Комбинована дечија установа „Плава птица“ у Београду
Априлска награда града Београда за урбанизам и архитектуру, 2012.
Годишња награда Удружења архитеката Србије за најуспешније архитектонско дело, 2012.
Награда 34. Салона архитектуре у Београду за архитектонско дело, 2012.

За целокупно стваралаштво
Велика награда Савеза архитеката Србије за целокупно стваралаштво и животно дело, 1993.
Награда Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије за животно дело, 2018.
Награда Ђорђе Табаковић за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре, 2018.

Посебна признања и награде / избор
• Априлска награда града Београда Дарку Марушићу, члану ауторског тима БИНА, 2012.
• Награда Женског архитектонског друштва ЖАД Миленији Марушић за изузетан допринос струци током каријере, 2024.
• Повеља МЗ „Виногради“ за плодан стваралачки рад на унапређењу живота и рада Месне заједнице – 1983.
• Насеље  Церак Виногради је уврштено у фонд Центра за становање Уједињених нација – 1985.
• Захвалница Инвеститора за развијање сарадње са установама Команде одбране града Београда, 1983.

Интернационални статус насеља Церак Виногради 
• Избор за изложбу „Бетонска утопија – Архитектура Југославије 1948-1980“
(Музеј модерне уметности – МоМА у Њујорку – 2018/2019.)
• Избор за сталну колекцију у МоМА (27. август. 2019.)

Октобарска награда 1981

заштита објеката и урбанистичких целина

Заштита надлежних завода за заштиту споменика културе
1. Стамбено насеље Церак Виногради у Београду
– Насеље Церак Виногради је први савремени стамбени комплекс у овом делу Европе који је проглашен за културно добро одлуком Владе Републике Србије 18.1.2019.године.
–  (насеље је уврштено и у сталну колекцију музеја МоМА у Њујорку 2019. године)
2. Стамбени комплекс „Цвећара“ у Београду је у режиму заштите зоне Топчидер – Кошутњак (1995.)
3. Објекат „Металс банке“ у улици Стражиловској у Новом Саду (2015.)
Око стотину грађана Новог Сада  архитеката, студената архитектуре и других професија из области културе упутило је петицију Заводу за заштиту споменика културе Новог Сада са предлогом да стави под заштиту објекат Банке. Завод је прихватио предлог и Банка је стављена под (претходну) заштиту као споменик културе (2015.). У току је израда елабората за процедуру проглашења.
4. Стамбено пословни објекат у Бул. ослобођења у Новом Саду био је стављен на листу културног добра који ужива претходну заштиту (1999). Није у року урађен елаборат, у току је обнова процедуре.

Урбанистичка заштита/ према Генералном плану Београда 2021. (од 2003.)
Вредне урбанистичо-архитектонске целине епохе Модерне у режиму потпуне заштите:
1. Насеље Церак Виногради у Београду,
2. Стамбено насеље Цвећара у Улици Аугуста Цесарца у Београду,
3. Стамбени блок на углу улица Милана Ракића и Булевара краља Александра у Београду.

Режим потпуне заштите подразумева очување изграђеног фонда у целости без икаквих интервенција.

изложбе/селекција

самосталне изложбе

  • 2024. Београд, Силоси, изложба поводом награде “Јелисавета Начић”
  • 2021. „40 година Церака- културно добро Србије“- aпел изложба,16 БИНА, излог Културног центра Београда
  • 2018. Нови Сад, Галерија Масут, СПЕНС, изложба поводом награде “Ђорђе Табаковић”
  • 2018. Нови Сад, Музеј савремене уметности Војводине, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић” (уз прилоге везане за грађење објеката у Новом Саду)
  • 2017. Ваљево, Народни музеј, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић” (уз прилоге везане за проф. Д. Марушића- летње школе архитектуре у Петници и центар Ваљева)
  • 2014. Зрењанин, Градска галерија, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић”
  • 2014. Београд, Галерија “Озон”, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић”
  • 2014. Врање, Народни музеј, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић”
  • 2013. Ниш, галерија ДАН-а, “Изложба архитектуре- Миленија и Дарко Марушић”
  • 2000/2001.,Београд, поводом награде САС за објекат у Бул. к. Александра у Београду
  • 1994. Београд, Архитектонски факултет, поводом доделе Велике награде САС-а за укупно стваралаштво
  • 1994. Београд, Савез архитеката Србије, поводом доделе Велике награде САС-а за укупно стваралаштво

 

колективне изложбе

  • 2020./21. “ Награда за архитектуру Ђорђе Табаковић- двадесет пет година континуитета 1995-2020“, МСУВ, Нови Сад
  • 2019. Београд, Архитектонски факултет, “65 година ИАУС-а”
  • 2018. Њујорк, МОМА, изложба “Бетонска утопија: архитектура Југославије 1948.-1980.”/ изложено насеље Церак Виногради и едиција- каталог станова ЈНА; насеље уврштено у сталну колекцију музеја
  • 2015. Беч, изложбени центар Vienna Insurance Group, “SERBIEN STADT ALS REGIONALER KONTEXT FUR ARCHITEKTUR”/ изложени- објекат Металс банке и вртић Плава птица
  • 2015. Београд, галерија РТС-а, “60 година ИАУС-а”
  • 2014. Венеција, 14. међународна изложба архитектуре- La Biennale di Venezia/ изложен стамбени објекат у Бул.к. Александра у Београду
  • 2013. Крагујевац, Шумадија сајам, у оквиру 4. STONE-EXPO/ изложена Металс банка у Новом Саду
  • 2012. Београд, галерија „Озон“, 7. Београдска интернационална недеља архитектуре-БИНА/ презентација насеља Овча
  • 2011. Беч, изложбени центар Vienna Insurance Group, “BELGRAD\\MOMENTE DER ARCHITEKTUR“/ изложени- комплекс „Цвећара“ и стамбени објекат Бул. к. Александра у Београду
  • 2010. Београд, Музеј историје Југославије, изложба “Модели становања”/ изложена макета стана из насеља Церак Виногради
  • 2010. Београд, галерија РК „Београд“, изложба “Портрети архитеката – ретроспектива чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953.-2010“
  • 2009. Београд, Културни центар, 4. београдска интернационална недеља архитектуре – БИНА
  • 2009. Београд, Архитектонски факултет “55 година ИАУС-а”
  • 2008. Нови Сад, СПЕНС, Салон ДАНС-а/ изложена Металс банка у Новом Саду
  • 2008. Нови Сад, Позориште младих, изложба „Дани архитектуре Новог Сада“
  • 2008. Београд, Коларчев универзитет, изложба поводом награде Ранко Радовић/ награђена Металс банка у Новом Саду
  • 2008. Београд, Музеј примењене уметности, XXX Салон архитектуре/ изложена Металс банка у Новом Саду
  • 2007. Београд, Музеј примењене уметности, изложба „Паралеле и контрасти – српска архитектура 1980 – 2005.”
  • 2004. Београд, Галерија Сингидунум, мајски салон -УЛУПУДС-а. изложба „Архитектура Београда 2000-2004“
  • 2004. “50 година ИАУС-а”, изложбе у Београду, Нишу и Ваљеву
  • 2003. Београд, Музеј “25 мај”, Мајски салон УЛУПУДС-а/ изложена бензинска станица у Миријеву, Београд
  • 2002. Берлин, XXI конгрес Међународне уније архитеката, УИА/ изложен стамбено пословни објекат у Бул. К. Александра у селекцији 10 најбољих остварења у Србији
  • 2002. Карара, Италија, Сајам камена/ изложен стамбено пословни објекат у Бул. К. Александра у Београду
  • 2000. Београд, павиљон “Цвијета Зузорић”, “6. Београдски тријенале светске архитектуре”, избор И. Млађеновић/ изложено- насеље Церак Виногради, Цвећара и објекат у Бул.к. Александра (међу 100 који су обележили архитектуру Београда XX века)
  • 1999. Пекинг, изложба и видео приказ поводом XX конгреса Међународне уније архитеката (УИА)
  • 1999. Нови Сад, галерија СПЕНС-а, „Салон архитектуре – Дани архитектуре ’99″/ изложено- пословни објекат на Бул. ослобођења у Новом Саду и пројекат Металс банке у Новом Саду
  • 1999. Београд, галерија листа „Борба“ у поводу добијања награде за стамбено пословни објекат у Новом Саду
  • 1997. Лајпциг, СР Немачка, форум архитектуре земаља централне и источне Европе/ изложено насеље “Цвећара”
  • 1997. Београд, павиљон „Цвијета Зузорић“,“5. београдски тијенале светске архитектуре- буђење светлости“, избор И. Млађеновића
  • 1995.Токио, EXPO
  • 1995. Београд, Музеј примењене уметности, изложба „Традиција и савремено српско црквено градитељство“/ приказ моделског пројекта цркве
  • 1995. Нови Сад, Галерија Матице Српске, изложба поводом манифестације „Дани архитектуре“
  • 1994. Београд, галерија „Андрићев Венац“, изложба „Континуитет- врхунска дела српске архитектуре XX века“
  • 1994. Москва, Изложба новије српске архитектуре/ изложено насеље Церак Виногради и Цвећара
  • 1994. Београд, Архитектонски факултет, “40 година ИАУС-а”
  • 1991. Милано, Pallazzo del l’arte, „Међународни Салон архитектуре- 36 истакнутих српских архитеката“/ изложено насеље Церак Виногради
  • 1991.Београд, Архитектонски факултет, „3. тријенале светске архитектуре- селекција од 55 југословенских архитеката“, избор И. Млађеновића
  • 1988. Београд, хала 2 београдског Сајма, „Други београдски тријенале светске архитектуре“ – селекција од 12 архитеката Београда, избор И. Млађеновића
  • 1988. Загребачки салон архитектуре, Избор радова са 9. салона архитектуре у Београду/ изложено насеље Церак Виногради
  • 1985. Београд, галерија Сингидунум, Групна изложба чланова УЛУПУДС-а
  • 1982. ВОЛГОГРАД – СССР, „Архитектура Србије – осма деценија“/ изложено насеље Церак Виногради у Београду
  • 1981. Београд, Музеј примењене уметности, „7 Салон архитектуре“, по позиву организатора, приказано насеље Церак Виногради, поводом добијања Октобарске награде, 1981.
  • 1975. Београд, галерија СКЦ, изложба „Стамбена архитектура Београда“/ изложени блокови 61 и 62 у Новом Београду
  • 1975. Београд, Југословенски грађевински центар, Изложба „Стан 1975″/ изложен модел стамбене јединице из објеката у јужним деловима блокова 61-62

библиографија

Ужи избор текстова о М. и Д. Марушић

  • Д. Мучибабић, “Зграду Генераштаба би требало зналачки обновити“, интервју, дневни лист “Политика“, 4.-6. мај 2024., Београд
  • С. Ристић, “Ревитализација модернистичких насеља“, зборник/ каталог 18. БИНА, 2023., Београд
  • Д. Мучибабић, “Отворена 18. БИНА“, дневни лист “Политика“, 12.05.2023., Београд
  • В. Поповић, “Церак Винограи су савршени пример баукултуре- што онда пропада?“, портал Bloomberg Adria, 11.04.2023., https://rs.bloombergadria.com/politika/opste/23250/cerak-vinogradi-su-savrseni-primer-baukulture/news/
  • Г. Анђелковић, “У духу контекстуализма- становање и истраживање”, интервју 20.03.2013., а објављен у часопису АSА, бр.012, 2022., Београд
  • Д. Мучибабић, “Насеље Церак виногради биће сачувано у оригиналу“, дневни лист „Политика“, 05.02.2022., Београд
  • Уредник, “Трилогија 2019/ 1. Претходница- Архитектура урбанизам број 74-77/1975- репринт“, ИАУС и Фондација МДМ, 2021., Београд
  • Ј. Максимовић, “Церак као културно добро: борба за насеље по мери човека“, портал BBC, (видео) 10.08.2021., https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58151481
  • Б. Росић, “Како су Церак Виногради стигли у њујоршки МОМА“, магазин “Недељник“, 28.04.2021., Београд
  • Т. Конли, “Минимални стан максимални стандард“, дневни лист “Политика“/ културни додатак, 24.04.2021., Београд
  • А. Kats, “Bauplan für die Welt“, publikation “Jacobin“, No.4, Frühling 2021., Berlin
  • Б. Росић, “Видети град“, магазин “Недељник“, 05.02.2021., Београд
  • В. Митровић, “Награда за архитектуру Ђорђе Табаковић- двадесет пет година континуитета 1995-2020“, књига, ДаНС, 2020., Нови Сад
  • В. Сеничић, “Церак Виногради: врхунски подухват на рубу шуме“, портал BEFORE AFTER, 07.12.2020., https://www.beforeafter.rs/grad/cerak-vinogradi-vrhunski-arhitektonski-poduhvat-na-rubu-sume/
  • М. Х. Јефтић, “Врхунски домети ауторског пара Миленије и Дарка Марушића под окриљем ИАУС-а“, часопис “Архитектура и урбанизам“, бр.49, 2019., Београд
  • И. Цонић, “М. Марушић: Архитектура је некада била сегмент културе и уметности“, интервју, портал ГРАДЊА, 27.03.2019. https://www.gradnja.rs/milenija-marusic-arhitektura-je-nekad-bila-segment-kulture-i-umetnosti/
  • Б. Стојков, “Марушићи, урбанисти са штофом“, дневни лист “Политика“/ културни додатак, 23.02.2019., Београд
  • Б. Росић, “Церак Виногради“, магазин “Недељник“, 07.02.2019., Београд
  • B. Brankov, “Common Areas in Multi-family Housing in Serbia: Case Study of Cerak Vinogradi, Belgrade“, conference, Faculty of Architecture Budapest University of Technology and Economics, 2019., Budapest
  • Уредник, “Награда за архитектуру Ђорђе Табаковић 2018 архитекте Миленија и Дарко Марушић“, изложбени каталог, ДаНС, 2018., Нови Сад
  • С. Ћирић, “Дисонантно наслеђе“, магазин „Време“, бр.1454, 2018., Београд
  • Н. Тодоровић и Р. Станковић, “Изузетни парови Србије XX и XXI века“, књига, “Zepter Book World“, 2018., Београд
  • Р. Станковић, “Дух једног времена- наша архитектура у музеју МОМА“, недељник НИН, 02.08.2018., Београд
  • Д. Пејовић, “Церак у Њујорку“, дневни лист “Политика“, 05.03.2018., Београд
  • Д. Станчић, „Нови Сад од куће до куће 2“, књига, „Студио Бечкерек“, 2017., Нови Сад
  • D. Milašinović Marić, M. Vukotić Lazar, “Modernism versus postmodernism as ana impetus to creativity in the work of architects Milenija i Darko Marušić“, journal “Spatium“, No 37, june 2017., Belgrade
  • А. Калаба, “Људи на које Србија треба да се угледа“, дневни лист “24 сата“, 28.12.2016., Београд
  • И. Цонић, “Пет најлепших зграда по гласовима жирија“, (у последњих 25 година), портал ГРАДЊА, 01.07.2016., https://www.gradnja.rs/pobednik-rektorat-najlepsa-zgrada-u-novom-sadu/
  • З. Чемерикић, “Архитектура је чинилац и репрезент националне културе”, интервју са Д. и М. Марушић, часопис “Архитект”, бр. 51-52, април 2016., Ниш
  • Редакција, “170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији“, књига/лексикон, Архитектонски факултет, 2016., Београд
  • Љ. Ђуровић, “Вртић Плава Птица”, часопис “Ентеријер”, бр. 86, април 2016., Београд
  • Н.А., „Архитектонско културно добро Марушића“, портал Колубара, 15.01.2016. https://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2824/Arhitektonsko-kulturno-dobro-Maru%C5%A1i%C4%87a.htm
  • Д. Мучибабић, “Насеље Церак Виногради као културно добро“, дневни лист “Политика“, 6.-7.01. 2016., Београд
  • А. Ђокић, “Церак насеље по мери станара, пример трајне и квалитетне грађе- како се некад озбиљно градило“, дневни лист “Блиц“, 14.09.2015., Београд
  • A. Stiller, B. Kovačević, “SERBIEN – stadt als regionaler kontext für architektur” monografski katalog izložbe, “Müry Salzmann“, 2015., Wien
  • И. Весковић, “Церак Виногради- Церак 1 и 2“, зборник радова: “Архитектура и урбанизам после другог светког рата заштита као процес или модел“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2015., Београд
  • М. Митровић, “Дијалог са крунама платана“, дневни лист “Политика“, 12.07.2014., Београд
  • Редакција “Јубилеј 60 година ИАУС-а”, монографија, ИАУС, 2014., Београд
  • М. Х. Јефтић, “Критички гамбит – осврт на савремену архитектуру Србије”, књига “Стилос арт”, 2014., Нови Сад
  • Група аутора, XIV Међународна изложба архитектуре– La Bienale di Venezia, каталог, МПУ Београд, 2014., Београд
  • A. Kušić, Lj. Blagojević, “Patterns of Everyday Spatiality: Belgrade in the 1980s and its Post- Socialist Outcome“, “Ethnological Journal“, čislo 3, ročnik 100/2013, Praha
  • С. Кујунџић, “Разоткривање (ре) архитектуре“, часопис “Гласник ИКС“, бр. 13, 2013., Београд
  • М. Лесковац, Л. Гадошевић, „Они су најуспешнији суграђани“, дневне новине „24. сата“, 20.04.2012., Београд
  • Тим 8, „Територија трећег Београда- модел пројектовања нових насеља на територији трећег Београда“, часопис „Архитектон“, бр. 14, 2012., Београд
  • Тим 8, „Пројекат модел Овча 2011/12: пројектовање насеља – ново искуство“, зборник/ каталог „Енергија града“, 7. БИНА, мај 2012., Београд
  • А. Ковенц Вујић “Српски архитекти 2000-2010”, књига, ИКС и ДАБ, 2011., Београд
  • А. Stiller, B. Kovačević, “BELGRADE – momente der archiektur”, монографски каталог изложбе, “Müry Salzmann“, 2011., Wien
  • М. Х. Јевтић, „Чудесни дечији дом“, магазин НИН, 13.10.2011., Београд
  • М. Гедошевић, „Никло јединствено обданиште у граду- у вртићу имају и воћњак“, дневни лист „Блиц“, 30.07.2011., Београд
  • Редакција „Портрети архитеката- ретроспектива чланова архитектонске секције УЛУПУДС-а, 1953-2010“, монографија, УЛУПУДС, 2010., Београд
  • А. Ковенц Вујић, “Савремени српски архитекти“, календар „Орландо“, 2009., Београд
  • Б. Гугољ, „Награда Ранко Радовић 2008“, часопис “Архитектура и урбанизам“ бр. 26, 2009., Београд
  • Б. Ковачевић, „Банковина поред бановине“, часопис “Архитектура и урбанизам“, бр. 20/21, 2008., Београд
  • Д. Милашиновић Марић, „Архитектура под лупом- банка у Новом Саду архитеката Миленије и Дарка Марушића“, часопис “Архитектура и урбанизам“, бр 20/21, 2008., Београд
  • С. Поповић, “Трајни знаци у времену“, дневни лист “Новости“, 19.03.2008., Београд
  • В. Митровић, “Архитектура у Новом Саду и Војводини после 2000. године”, часопис „Форум“ број 53, 2008., Београд
  • Ј. Илић, „Спој комфора и елеганције“, магазин „Новости некретнине“, бр. 13, 2007., Београд
  • М.Х. Јевтић, „Палата са два лица“, магазин “Нин“, бр 2966, 2007., Београд
  • Д. Полић,“Нови симбол савремене архитектуре- пословна зграда Металс банке у Новом Саду“, часопис “ДаНС“, бр. 59, 2007., Нови Сад
  • М. Митровић, „Поносни бељац“, дневни лист “Политика“, 13.10.2007., Београд
  • Ст. Н., „Велика визија која је постала стварност“, дневни лист „Грађански“, 07.07.2007., Нови Сад
  • Љ. Милетић Абрамовић, „Паралеле и контрасти српске архитектуре 1980- 2005“, књига “Музеј примењене уметности“, 2007., Београд
  • М. Авакумовић, „Станови у Вишњичком пољу- најбоље идејно решење понудио тим архитеката- проф. Дарко Марушић, Миленија Марушић, Ђорђе Алфиревић и Ана Чарапић“, дневни лист „Политика“, 21.10. 2005., Београд
  • Д. Станчић, „Нови Сад од куће до куће“, књига, „Завод за заштиту споменика културе Новог Сада“, 2005., Нови Сад
  • М. Галечић, „Све најбоље српске архитекте“, часопис „Европа“, бр. 8, 2004, Београд
  • Д. Милашиновић Марић, “Бензинска станица у насељу Ново Миријево у Београду”, часопис “ Форум” бр. 45, 2003., Београд
  • М. Јефтић, “Конац дело краси- 10 најбољих у 2002.”, магазин “Нин”, 10.01.2003., Београд
  • Б. Ковачевић, “Непокретни празник”, часопис “Квадарт” бр. 18, 2003., Београд.
  • А. Ковенц Вујић, “50 Београдских архитеката“, књига, „Prohelvetia“, 2002, Београд
  • Љ. Милетић Абрамовић, “Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000”, књига, “Карић фондација”, 2002., Београд.
  • М. Митровић, “Две високе даме”, дневни лист “Политика”, 28.12.2002., Београд
  • Д. Милашиновић Марић, “Водич кроз модерну архитектуру Београда”, књига, “Друштво архитеката Београда“, 2002., Београд
  • Р. Вуковић, „Мање је више“- изложба изабраних пројеката на светском конгресу архитектуре (UIA), Берлин 2002., часопис „Форум“ бр. 44, 2002., Београд
  • Д. Милашиновић Марић: „Вишеслојна носталгија- стамбено пословни објект у Н. Саду“, часопис „Архитектура и урбанизам“, бр. 7, 2000, Београд
  • Д. Милашиновић Марић, „Сазвучје разноликости- стамбени блок на углу улица М. Ракића и Булевар краља Александра у Београду“, часопис “Архитектура и урбанизам“, бр. 7, 2000., Београд
  • Д. Милашиновић Марић, “Кућа коју воле Новосађани”, дневни лист “Глас јавности”, 17.06.2000., Београд
  • Редакција, „Изазови угаоне локације, ММ и ДМ“, часопис „Архитектура“, бр. 17, 1999., Београд
  • Редакција, „Изазови угаоне локације“, изводи из образложења жирија, часопис „Архитектура“, бр. 13, 1999., Београд
  • Редакција, „Дани архитектуре ’99, Нови Сад – специјално признање М. и Д. Марушић“, часопис ДаНС, бр. 24, 1999., Нови Сад
  • Редакција, „Конкурс за идејно решење објекта Металс банке у Новом Саду“, извештај жирија, часопис “ДаНС“, бр. 24, 1999., Нови Сад
  • Е. Ваништа Лазаревић, “Урбана реконструкција”, књига “Задужбина Андрејевић“, 1999., Београд
  • С. Поповић, “Виртуозна композиција- 32. Борбина награда за архитектуру”, дневни лист “Борба”, 19.02.1999., Београд
  • М. Јефтић, “Одраз столећа”, магазин “НИН”, 04.02.1999., Београд
  • М. Митровић, “Над стројем платана и једном липом”, дневни лист “Политика”, 16.01.1999., Београд
  • Д. Станчић, “Бисери градске архитектуре- стамбено пословна зграда- фатаморгана на Булевару”, “Новосадски недељник”, 22.06.1998., Нови Сад
  • Н. Пајовић, “Pas ‘a deux Миленија& Дарко Марушић“, часопис “Мој дом”, бр. 16, 1998., Београд
  • M. Perović, „Unvergleichlicher Aufschwung“, journal „DER ARCHITEKT“, бр.04, 1997., Bonn
  • Д. Јововић, “Архитектура у четири руке – Дарко и Миленија Марушић”, часопис “Кошава”, бр. 15, 1995., Вршац
  • Редакција, „Цвећара, дело архитеката Миленије и Дарка Марушића и Жељка Гашпаровића“, часопис „Архитектура и урбанизам“, бр.1, 1994., Београд
  • Б. Ковачевић, “Мирис кућног реда”, часопис “Комуникације”, бр. 87, 1994., Београд
  • З. Маневић, „Врхунске личности српског градитељства у XX веку“, додатак магазин „Време“, бр. 204, 1994., Београд
  • М. Јефтић, “Дупла круна”, магазин “НИН”, 04.03.1994., Београд
  • М. Митровић, “У врху стамбене културе”, дневни лист “Политика”, 26.02.1994., Београд
  • В. A. Милић, „Ecce homo“, часопис “Књижевна реч”, бр. 3, 1994., Београд
  • С. Поповић, “Склад амбијента и урбанистичког концепта”, дневни лист “Борба”, 19.02.1994., Београд
  • В. Ђуровић и Е. Плованић, „Сећање на неизграђени град“, манифестација (модел, пројекат), зборник/ каталог „Комуникације“, 1993., Београд
  • И. Штраус, “Архитектура Југославије 1945-1990”, књига “Свијетлост”, 1991., Сарајево
  • В. А. Милић, “Консолидација идеја”, часопис “Књижевна реч”, бр. 320, 25.04.1988., Београд
  • Редакција, „Резултати опште југословенског анонимног конкурса за израду идејног урб. арх. решења простора испред цркве Св. Марка и постављеног објекта у залеђу из Бул. Револуције у Београду“, часопис “Комуникација”, јули 1987., Београд
  • И. Млађеновић, “Београд- избор 10 кључних архитеката”, часопис “Наш дом”, бр. 4, 1986., Београд
  • Bao Zhi Fang, “Изградња стамбених зграда у Београду“, часопис „The World Architecture” No 4, 1983., Пекинг
  • Д. Поповић, „Град и књига“, магазин НИН, бр.1619, 1982., Београд
  • Редакција, “Шта раде”, часопис “Комуникација“, бр. 04, јануар 1982., Београд
  • Д. Поповић, “Повратак града”, часопис “Нова” бр. 1, САС, 1982., Београд
  • М. Ковачевић, „Људи ће (најзад) упознати човека“, часопис „Практична жена“ бр. 663, 1981., Београд
  • Д. Данон, „У алеји кестенова“, часопис „Завичај“, бр. 254, 1981., Београд
  • А. Миленковић, “Пријатан кутак града- Октобарска награда за архитектуру”, дневни лист “Политика”, 24.11.1981., Београд
  • А. Ђокић, “Повратак градском духу”, часопис “Комуникације ’81- за умерени град”, ЦЕП, 1981, Београд
  • Б. Алексић, “Ка правом односу према стамбеној средини”, публикација “Становање 2”, ИАУС, 1979., Београд
  • М. Кубуровић, “Коси кровови у шуми”, дневни лист „Политика“, 19.12.1977., Београд
  • М. Бајлон, „Актуелни проблеми стамбене изградње“, часопис „Изградња“ бр.11, 1976., Београд
  • Редакција, “Северни делови блокова 61-62 у Новом Београду”, часопис “Архитектура урбанизам” бр. 74-77, 1976., Београд
  • Уредник, „Приказ конкурсних пројеката 1965-1975“, часопис „Архитектура урбанизам“ бр. 74-77, 1975, Београд
  • З. Маневић, „Савршена форма“, ИТ новине, 18.10.1974., Београд
  • М. Јефтић, „Изложба као опомена“, магазин НИН, бр.1242, 27.10.1974., Београд
  • З. Маневић, „Блокови 61 и 62“, ИТ новине, 23.03.1973., Београд
  • Редакција, “Конкурс за стамбене блокове 22 и 23 у Новом Београду”, часопис “Изградња” бр. 10, 1968., Београд

Напомена: у попису нису дати текстови које су објавили аутори М. и Д. Марушић, као и бројне радио и ТВ емисије у којима су учествовали.