











ГРУПАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ КУЋА
ЦВЕЋАРА У БЕОГРАДУ
п о л а з и ш т а
• ризик измене конкурсног програма • Ризик да се уместо конкурсом тражених колективних вишеспратних зграда предвиде двојне и четворне (условно речено) куће у којима је сваки стан кућа је имао основ у традиционалном језику породичних кућа резиденцијалне зоне Дедиња и изузетним природним одликама локације-осунчаној падини омеђеној шумом. Кључно пројектантско опредељење је засновано на идеји да сваки стан добије атрибуте породичне куће, не прекорачујући притом нормативе колективног становања и у значајној мери, финансијске стандарде грађења вишеспратних кућа са социјалним типом становања. Конципирана је групација са становима у формацији типолошких урбаних облика породичних кућа у низу и делом станова у двојним кућама.
• урбани симбол групације • Посебна одлика локације је вишедеценијско неговано дрвеће раскошних крошњи чији је распоред, поштујући свако стабло утицао на урбанистичку организацију простора. Средишњи мотив и знак групације су седам вишедеценијских борова око којих су куће окупљене у традиционалну урбану форму венца. Основна урбанистичка поставка коју чине урбане форме стамбене улице и Венац борова заснива се на амбијенту меко уграђеном у матрицу резиденцијалне зоне Дедиња и ободну шуму.
• сваки стан кућа • Кућу-стан чине кубуси објекта ортогоналних, мирних површина изникли из високих робусних подзида у зони вртова који истовремено дефинишу и граде амбијент улице и штите приватност сваког стана.
• национално–интернационално у архитектоници кућа • Интернационално искуство комбиновано је са традиционалним искуством народног градитељства. Плитки четвороводни кровови са широким стрехама носе у себи и елементе етно архитектуре, а евоцирају и дух чикашке куће Ф.Л. Рајта. Куће су пројектоване у јединственом модулу 30/30 цм, модулу префабриковане гранитне фасадне плоче („гранити фјандре“).
Локација: Дедиње, Београд
Инвеститор: Војно-грађевинска дирекција „Београд“, Бг.
Прој. организација: Институт за архитектуру и урбанизам Србије
Година пројектовања: 1990 (конкурс)-1991.
Година извођења: 1991-1993.
Аутори и гл. пројектанти: Миленија и Дарко Марушић, Жељко Гашпаровић
Конструкција: Љубомир Аџемовић
Извођачи: „Колинг“, Београд
Фотографије: Владимир Поповић, Дарко Марушић
I пласман – позивни београдски конкурс, 1990.
Награда листа „Борба“ за најбоље архитектонско остварење у СР Југославији, 1993.
Заштита–стамбени комплекс је заштићен по два основа:
-вредна урбанистичко архитектонска целина епохе модерне у режиму потпуне заштите, 2003.
-у режиму је заштитне зоне Топчидер-Кошутњак као културно историјска целина, 1995.
