п о л а з и ш т а

Концепт се заснива на четири полазна програмско-пројектантска опредељења: поштовање контекста места, реафирмација традиционалних урбаних облика, примена метода хијерархијске просторно-социолошке организације стамбених целина и уважавање фактора кретања у насељу.  

• контекст/урбанистичко промишљање архитектуре • Контекст места има две основне компоненте-периферијску издвојеност у односу на град и природне одлике локације-изузетну физиономичност рељефа, визуре на и са локације. Немогућност укључивања у историјску матрицу града и жеља да се терен афирмише и надгради усмерили су пројектантска истраживања на организовање и обликовање физичке структуре насеља ка стварању лика самосвојног „градића на брду“.

• реафирмација традиционалних урбаних облика • Подразумева примену „грађе“ старе градске матрице. Елементи улице, односно принципи континуитета простора уграђени су у природни амбијент локације.

• хиjерархијско структурирање простора • Примена метода хијерархијске структуре просторно социолошких нивоа насеља огледа се у рашчлањавању и спрези три нивоа: стамбена пешачка улица, суседство(Северно, Источно, Јужно и Западно) и насеље. Интеграциони мотиви који осмишљавају, идентификују и конституишу ова три нивоа су: за стамбену пешачку улицу-пешачка кретања и станови у приземљу са баштама, за суседство -центар суседства, за <насеље-насељски парк.

• кретање становника • Слeдећи изражену физиономичност рељефа објекти „уоквирују“ пешачка кретања од окружења локације и паркинга преко стамбених улица и центара суседства до средишне зоне насеља-насељског парка са пратећим садржајима.

• aмбијенти-урбанистички контекст становања • Главно тежиште решења је у сфери формирања и обликовања амбијената, и представља покушај да се у ситуацији: великог броја истих станова, индустријског начина грађења префабрикованим елементима; условљене максималне унификације елемената за грађење и фиксне-лимитиране цене грађења, остваре услови комфорног градског становања, са различитим, човекомерним амбијентима. У одсуству могућности формирања уличних фронтова различитим кућама идентификација се остварује различитим(урбано-природним) амбијентима у којима су куће.

• флексибилност стамбених јединица и стамбених склопова • Поред уобичајних принципа у организацији стана уграђени су и специфични: спавање ван дневног боравка у свим становима, не мењајући прописане површине; двострана оријентација свих станова; третман отворених површина стана са две лође; флексибилност склопа станова на степенишној ламели (генерацијска подела, стан са два центра). Логистику отвореним адаптибилним решењима пружа скелетни монтажни систем ИМС Жежељ уз „насељске“ иновације система-коса монтажна таваница и већа конзола (са 1,2 на 2,1м) која афирмише комфорне терасе. Реафирмација станова у приземљу вишеспратница постиже се сопственим вртним окружењем као тампоном према пешачкој и опслужној улици формирајући њен просторни оквир.

• центри суседства • Идеја о центрима суседства настала је у поступку изналажења интеграционог мотива и садржаја који би одредили и афирмисали међуниво у хијерархији насеља-ниво суседства и на тај начин остварили спрегу делова и целине на релацији: улица-суседство-насеље. Формирани су од површине која је по нормативима била предвиђена за кућне савете (0,5 м2/стану) лоциране уз сваки улаз у зграду, груписана је у насељу у четири целине-четири центра суседства, већих адаптабилних површина различитих намена. Изградња центара суседства је инвестиционо покривена (обавезне заједничке просторије) и текла је истовремено са изградњом стамбених објеката.

• опитно изложбени центар-ОИЦ • Пројектован је и грађен у габариту једне степенишне ламеле са основном наменом провере склопова и материјала које су могли да понуде произвођачи из целе Југославије (увоз није био дозвољен). У објекту-изграђена и опремљена два карактеристична стана омогућила су сталан контакт са будућим становницима. Објекат је постао Комадни центар за први пут уведену кабловску телевизију у једном насељу у Београду. Реализован је и експеримент примене активне и пасивне соларне енергије, први пут на конкретном објекту уз праћење ефекта примене. И слободни простори око објекта представљали су опитни полигон. Предвиђен је и као радни простор за све учеснике у рализацији насеља (израда пројеката, радни састанци, архива пројектне документације) и као изложбени простор (макете, цртежи, презентације). Надрастањем потреба само једног градилишта ОИЦ је предвиђен као потенцијални пункт за низ активности из области становања.

• повртарске баште • Повртарске баште су настале у покушају да се спонтано настале баштице које градски човек жели да обрађује осмисле, испланирају и уведу у законске регулативе, као и да се земљиште које у насељу чека будућу градњу уреди и контролише. Пројекат баштица полазио је од броја (око 1000 баштица); величине парцеле, начина и технике груписања у баштенске колоније и начина управљања (клуб баштована).

• пето северозападно суседство у насељу • У северозападном делу насеља, не поштујући чињеницу да је насеље заштићено као културно добро и не поштујући постојеће планове и пројекте, одређене градске службе биле су започеле урбанистичко архитектонску измену насеља планирајући изградњу пословно стамбених садржаја енормне квадратуре (око 100.000м2). Вишегодишњим заједничким ангажовањем аутора и становника насеља спречена је измена и сачувана је целовитост насеља и његова просторно амбијентална хармонија. На основу Програмско просторне анализе коју су урадили аутори насеља и која је уграђена у нови урбанистички план овај део насеља ће се реализовати на основу аутентичне планске и пројектне документације као пето суседство, у свему уклопљено у основни концепт насеља.

специфичности реализације насеља • „Подухват Церак“ представља десетогодишњи процес настајања једног приградског насеља по посебном моделу. Конкурсни услови су подразумевали урбанистичко-архитектонско решење, организацију градилишта, лимитирану цену и фиксне рокове изградње за насеље од 92 ha, 3.650 станова, 15.000 становника. Аутори су радили комплетну пројектну документацију, координацију и надзор над извођењем за стамбене објекте, партерно уређење, насељску опрему и елементе визуелних комуникација, што је значило затварање пуног уметничког и технолошког круга. Пројектни биро био је лоциран на „лицу места“ на градилишту насеља-9,5 година. Константно, 40 година траје праћење и учешће пројектаната у животу насеља.