о награди
Награда „Фондације Миленија и Дарко Марушић“ – МДМ додељује се за изузетно стваралачко дело реализовано у области архитектуре становања. Дело које истраживачким поступком и са друштвеном одговорношћу проблематизује тему савременог становања и чини искорак у односу на текућу праксу. Дело које бележи место и време у коме је настало, а које баштини и надграђује протекле суштинске хуманистичке вредности становања, освајајући нове просторе креативности. Овим се условљавају основни критеријуми за вредовање дела, поштујући основна начела из 50-годишњег стваралаштва Миленије и Дарка Марушића-начела контекстуалности, јединства простора (између архитектуре и урбанизма, ентеријера и екстеријера), амбијентализације простора, еволуције идеја и професионалне етике.
Награда обухвата простор бивше Југославије: Србију, Хрватску, Словенију, Македонију, Црну Гору, Босну и Херцеговину – простор у коме су стварали М. и Д. Марушић и у коме су и рођени.
Награда се додељује архитектима–ауторима појединцима или ауторским тимовима, из области архитектуре становања за најуспелије архитектонско дело реализовано у протеклој календарској години, као и у текућој години до датума предаје конкурса.
Вредновање и оцену успешности кандидованих радова врши Жири. Жири награде има пет чланова. Чланове Жирија именује Управни одбор Фондације МДМ.
Награда „Фондације Миленија и Дарко Марушић“ састоји се од повеље и новчаног износа. Уручење награде и повеље има манифестациони карактер афирмације архитектуре и архитеката.
Новчани део награде додељује се из ануитета оснивачких средстава Фондације–главнице коју наменски (за ту сврху) чине лична средства прикупљена из 50-годишњег бављења архитектуром брачног и уметничког пара Миленије и Дарка Марушића ( од награда добијених на архитектонско- урбанистичким конкурсима и наградама за реализована дела).
Документ Правилника награде за 2026. годину можете преузети овде .
Састав Жирија 2026:
Миленија Марушић, д.и.а. оснивач Фондације и председник Жирија
проф. др Владимир Кулић, д.и.а., историчар архитектуре / САД
проф. Васa Перовић, д.и.а. / Словенија
др Татјана Стратимировић, д.и.а. / Србија
проф. Аљоша Деклева, д.и.а. / Словенија
проф. Боштјан Вуга, д.и.а. / Словенија
Миленија Марушић
Миленија Марушић (Ваљево, 1941) дипломирала на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Водећи је пројектант и стручни саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (у пензији), члан Академије архитектуре Србије, члан Архитектонске секције УЛУПУДС-а.
Заједно са Дарком Марушићем учествовала је на више ауторских архитектонско урбанистичких конкурса и реализовала више десетине објеката и просторних целина. Заједничке значајније реализације и награде: Насеље Церак Виногради у Београду – Октобарска награда града Београда, 1981; Групација породичних кућа Цвећара у Београду – Награда листа Борба, 1993; Стамбено-пословни објекат у Новом Саду – Награда листа Борба, 1998 и признање ДАНС-а, 1999; Стамбено-пословни објекат у Булевару Краља Александра у Београду – Годишња награда САС-а, 2000; Бензинска станица у Београду – признање Салона архитектуре у Београду, 2003; Пословни објекат Металс банке у Новом Саду – Награда „Ранко Радовић“, награда „Александар Шалетић“, награда Инжењерске коморе Србије, две награде Салона архитектуре ДАНС-а (за архитектуру и ентеријер) и признање Салона архитектуре у Београду, све у 2008; Вртић Плава птица у Београду – Награда града Београда за архитектуру и урбанизам, Годишња награда УАС-а и награда Салона архитектуре у Београду, све у 2012; Велика награда за архитектуру САС-а за животно дело 1993. Награда Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије за животно дело, 2018. Награда „Ђорђе Табаковић“ за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре, 2018.
Насеље Церак Виногради (Церак 1 и Церак 2) 2019. године је проглашено за Културно добро Републике Србије и уврштено у сталну колекцију Музеја модерне уметности МоМА у Њујорку, након изложбе „Бетонска утопија – архитектура Југославије 1948-1980“ (јули 2018 – јануар 2019). Овим је насеље афирмисано и као део националног и као део интернационалног културног наслеђа.
Владимир Кулић
Проф. др Владимир Кулић (Сомбор, 1968) је историчар архитектуре, кустос и критичар. Дипломирао је и магистрирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и докторирао историју архитектуре на Универзитету у Тексасу у Остину.
Редовни је професор на Државном универзитету Ајове. Био је ко-кустос изложбе Ка конкретној утопији: Архитектура у Југославији 1948-1980 у Музеју модерне уметности у Њујорку (2018-2019). Писац је и уредник више књига, међу којима су Модернисм Ин-Бетwеен: Тхе Медиаторy Арцхитецтурес оф Социалист Yугославиа (2012/2025), Богдановић бy Богдановић: Yугослав Мемориалс тхроугх тхе Еyес оф тхеир Арцхитецт (2018) и Сецонд Wорлд Постмодернисмс: Арцхитецтуре анд Социетy Ундер Лате Социалисм (2019). Најновији сараднички пројект му је изложба Префабрикација солидарности: ИМС Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе у Музеју афричке уметности у Београду и на Универзитету Вандербилт у Нешвилу (2025). Добитник је стипендија Института за напредне студије у Принстону (2017), Центра за напредне студије у визуелним уметностима (ЦАСВА) на Националној галерији у Вашингтону (2015), Америчке академије у Берлину (2015), Фондације Грахам (2007, 2014, 2018), и Америчког филозофског друштва (2023).
Добитник је и више награда, међу којима су најважније Награда Бруно Зеви за историјско-теоријски чланак (2010), Награда Немачког архитектонског музеја и Сајма књига у Франкфурту за најбољу књигу о архитектури (2018) и Награда Друштва историчара архитектуре за најбољи каталог изложбе (2021).
Васа Ј. Перовић
Проф. Васа Ј. Перовић (Београд, 1965) дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1992. године. Године 1994. стекао је мастер диплому на Берлаге Институту у Амстердаму, а 1997. основао је архитектонски биро “Бевк Перовић Архитекти” у партнерству са Матијом Бевком у Љубљани.
Портфолио бироа обухвата низ пројеката различитих тема – велике стамбене пројекте, како друштвене тако и комерцијалне, јавне и културне објекте, универзитетске зграде, музеје, пословне зграде, конгресне објекте, као и индивидуалне куће.
Биро је за свој рад добио бројне међународне и националне награде: награда Европске уније за савремену архитектуру, награда Мис ван дер Рое 2007. године (за Математички факултет Универзитета у Љубљани), награда Кунстпреис Берлин 2006. године, 2 награде Пиранези 2005. и 2019. године, као и националне награде – 8 Плечникових награда за најбољи објекат године у Словенији, 4 награде Златна оловка коју додељује Комора архитеката, Прешернова награда – највиша национална награда за културу, 2005. године.
Тренутно биро ради на пројектима у Аустрији, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Белгији, Хрватској и Словенији.
Радови бироа су објављивани у најважнијим међународним публикацијама. Монографско издање часописа Ел Цроqуис о њиховом раду, под насловом „Цондитионалисм“, објављено је у Мадриду. Они активно излажу своје радове на изложбама широм света.
Васа Ј. Перовић је одржао бројна предавања на међународном нивоу и био је гостујући професор на Универзитету Наварра у Шпанији, Универзитету примењених наука у Аугсбургу и Боцхуму у Немачкој, Техничком универзитету у Бечу (Аустрија) и Техничком универзитету у Прагу (Чешка).У статусу је редовног професора на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани.
Татјана Стратимировић
Др Татјана Стратимировић (Београд, 1969) је српски архитекта, која комбинује академску дисциплину, теоријско промишљање и практичан пројектантски приступ.
Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, на коме је вишегодишњи учесник у настави и на студио пројекту породичног становања. Аутор је књиге ‘Непрекинути простор – Модерна кућа’ у издању Задужбине Андрејевић.
Оснивач је ауторске групе НЕО архитекти која је добитник бројних награда на архитектонским конкурсима. Истакнути пројекат је Вила Павловић на Златибору, модеран неорурални објекат – монолит утиснут у пејзаж. У оквиру групе аутора представљала је Србију на XI Бијеналу архитектуре у Венецији поставком ‘Wохнлицх’. Од 2014. године фокусирана је на архитектонски активизам у области климатских решења у стартапу ‘Нови модел’. Живи и ради у Београду.
Аљоша Деклева
Аљоша Деклева је архитекта и универзитетски професор. Мастер диплому из архитектуре, са почастима, стекао је на Architectural Association School of Architecture u Londonu. Године 2003. заједно са Тином Грегорич основао је Dekleva Gregorič Architects, међународно признати архитектонски студио који делује широм Европе и Северне Америке.
Рад студија, који обухвата стамбене објекте, јавне зграде, институције културе и урбане инсталације, заснован је на методологији истраживања кроз пројектовање (research-by-design) и вођен је питањима заједништва, дељења и нових облика сарадње, са циљем преиспитивања устаљених и очекиваних решења.
Студио је добитник бројних признања, међу којима су Плечникова награда и две Плечникове медаље, седам Златних оловака (Zlati svinčnik) Коморе архитеката и просторних планера Словеније, пет номинација за Награду Европске уније за савремену архитектуру – Mies van der Rohe Award, Награда Прешерновог фонда (2019, највише национално признање у области културе), као и WAN House of the Year Award (2015).
Заједно са Тином Грегорич, Аљоша Деклева је развио концепт нанотуризма (2014) и био ко-кустос словеначког националног павиљона „Home at Arsenale“ на Венецијанском бијеналу архитектуре 2016. године.
Његов академски рад одражава дугогодишњу посвећеност експерименталним приступима образовању у архитектури. Од 2014. године води AA Nanotourism Visiting School при Architectural Association у Лондону. Био је гостујући професор на Université de Montréal, ENSA Paris-Val de Seine и Karlsruhe Institute of Technology, а 2019. године именован је за Gehry Chair професора на Daniels Faculty of Architecture Универзитета у Торонту. Тренутно је ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани.
Боштјан Вуга
Проф. Боштјан Вуга је архитекта, истраживач, професор и уредник. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани 1992. године и завршио постдипломске студије на АА Школи за архитектуру у Лондону 1995. године.
Заједно са Јуријем Садаром, основао је архитектонски биро SADAR+VUGA 1996. године. Током протекле две деценије, компанија је била инкубатор критичке европске архитектонске праксе, фокусирајуц́и се на отворени, иновативни и интегрисани архитектонски дизајн и урбано планирање. Биро има напредан и често критички приступ, покривајуц́и широк спектар продукције од урбаног планирања до ентеријера. Стимулација за њихове пројекте долази од визуелних, звучних и текстуалних информација, из уметности и моде, науке и технологије, што им омогуц́ава да створе осетљиво и одговорно окружење у којем живимо. Клијентска база одражава разноликост канцеларије, од општинских и централних власти, приватних и националних уметничких тела, до локалних клијената и међународних инвеститора. Њихови најпризнатији пројекти укључују Привредну комору Словеније, Спортски парк Стожице у Љубљани, Факултет за социјални рад Универзитета у Хогенту у Генту, као и Нову железничку станицу у Љубљани (у изградњи) и Машински факултет Универзитета у Љубљани (завршна фаза планирања).
За своје пројекте, канцеларија је добила бројне награде, као што су награда Bauvelt, Ikonik, награда Arhmaraton, награда Piranezi и Плечникова награда, а осам пута је номинована за награду Mis van der Roe.
Пројекти канцеларије су такође укључени у сталне колекције Музеја архитектуре Техничког универзитета у Берлину и Музеја архитектуре и дизајна у Љубљани.
Од 1998. године, Боштјан Вуга је предавао на разним архитектонским школама, конференцијама и симпозијумима. Био је гостујући професор на Berlage institutu u Roterdamu, IAAC Барселони, Берлину, Минстерској школи архитектуре, Конфлуенс школи архитектуре у Лиону, ТУ Gracu i Politehničkom univerzitetu u Milanu. Од 2019. до 2023. године био је мастер на АА у Лондону. Године 2021. именован је за редовног професора архитектуре на Архитектонском факултету у Љубљани.
Од 2014. до 2019. године био је председник Савета Музеја архитектуре и дизајна МАО. Од 2022. до 2026. године обављао је функцију председника Управног одбора Плечниковог фонда.