ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ У БЕОГРАДУ

п о л а з и ш т а

• хармонија са местом • Oблик и димензија сагласни су природном и грађеном окружењу, у коме црква постаје његов урбани и естетски репер.

• cагласјe са временом • Покушај осмишљавања ововремене грађевине која прати цивилизацијски ход носећи и чувајући у себи слику црквене грађевине која је утиснута у колективну свест народа. Ово опредељење је са друге стране од пуког пресликавања византијских шаблона, оно је покушај да се избегну замке реплицирања и компилација.

• духовни контекст теме • Исказује се симболичком снагом црквене грађевине. Снажно визуелно дејство на окружење чини грађевину духовним стожером средине и носиоцем идентитета места. Основни трапезоидни корпус грађевине са три залучене конхе, обједињен је двоводним кровом који практично лебди изнад основе. Цела грађевина споља је сведених линија и нежне боје белог кречњака којим су обложени и зидови и кров. Као постамент, подграда порте и цркве предвиђа се објекат Парохијског центра, подвучен под плато порте и подужно развијен уз главну насељску стазу са које се непосредно прилази садржајима објекта. Садржаји Парохијског центра могу бити у распону од минимално потребног-службених просторија, до сложенијих и већих вишенаменских простора-дечији вртић, учионице, читаонице са библиотеком, сала за окупљање и активности парохијана.

I фаза: основ је моделски пројекат рађен поводом научног скупа „Традиција и савремено српско црквено градитељство“ (ИАУС и Богословски факултет), 1994.
II фаза: локација у насељу Церак Виногради у Београду
Инвеститор: Српска православна парохија жарковачка
Статус: Идејно урбанистичко архитектонско решење
Пројектна организација: Институт за архитектуру и урбанизам Србије
Година пројектовања: 2000, 2004. и 2007.
Аутори: Дарко и Миленија Марушић
Пројектант: Даница Јововић Продановић
Сарадници: Ана Чарапић и Мирко Станимировић