




СЕВЕРНИ ДЕЛОВИ БЛОКОВА 61 и 62
НА НОВОМ БЕОГРАДУ
п о л а з и ш т а
• измена услова грађења као повод • Након изграђених јужних делова блокова 61 и 62, увођењем новог индустријског начина грађења блокова 61-64 (40000 становника на 115 ха) број типова објеката сведен је са два на један тип.
• амбијенти-измена урбанистичког плана • Увођењем једног типа објекта наметнуо се проблем суштинског очувања микрокомпозиције насеља и отворио проблем решавања међупростора-амбијената између објеката. С обзиром на униформност, коју намеће индустријско грађење и предвиђену густину насељености, посебна пажња је посвећена формирању микроамбијената и оних елемената животне средине који побољшавају квалитет живљења и дижу га на један виши ниво. Усвојени тип степенишне ламеле велике дубине и сажетог фасадног фронта отворио је могућност да се уместо пет објеката у свакој половини блока формирају четири објекта-групације. Групације су организоване у по два пара која граде стамбени амбијент израженог идентитета, истовремено и затворен и проточан. Овим су избегнути дотадашњи слични а безлични међупростори између у низу поређаних објеката.
• станови-слeд и надградња • Простор стана следи решења станова пројектованих у јужним деловима блокова 61-62. Развија се по дубини и организован је тако да се може прилагодити различитим потребама у животу породице. Могућност издвајања и могућност повезивања простора остварена је диспозицијом дневног боравка, полусобе, обедовања, лође у ширини дневне собе и улазног простора у стан. Издвојен кухињски и сервисни блок орјентисан је на атријумски простор само у нижим деловима објекта.
судбина пројекта / професионална (не)етика • Овај пројекат је обустављен иако је био подржан од аутора урбанистичког решења насеља арх. Ј Свободе и прихваћен од свих релевантних стручних институција као и од носиоца новог префабрикованог систем грађења. Покренут је и добијен судски процес који је трајао пет година, а за то време је изграђено цело насеље по другом и другачијем пројекту, за чију израду је заслужан трећи члан из првобитног ауторског тима.
Инвеститор: Грађевинска управа ССНО и Дирекција за изградњу новог Београда
Статус: Идејнo урбанистичко архитектонско решење
Пројектна организација: Институт за архитектуру и урбанизам Србије и ГП „Рад“
Година пројектовања: 1974.
Аутори: Дарко и Миленија Марушић
Пројектанти сарадници: Стана Димић, Горица Јововић, Надежда Танкосић, Душан Сушић