п о л а з и ш т а

• „упад“ у северозападни део насеља • Повод за наруџбину и израду Програмско просторне анализе била је израда Плана детаљне регулације тзв. Комецијалне зоне између улица Јабланичке, Виноградског венца и комплекса дечије установе (око 5,2 ха) који је 2015. године почео да се ради у Урбанистичком заводу Београда. Не поштујући, постојеће аутентичне планове и пројекте и садржаје као и чињеницу да је насеље штићено почев од 1992. године, а формално проглашено за културно добро 2019., у том делу насеља Церак Виногради планирани пословно стамбени садржаји енормних капацитета (око 100.000м2) чијом реализацијом би се нарушили битни квалитети урбанистичко архитектонске поставке насеља у целини.

• програмско просторна анализа-докази • Програмско просторном анализом (ППА) са провером кроз урбанистичко архитектонска решења ова зона се „враћа“ својој матичној насељској целини. Она у просторном, функционалном, амбијенталном и перцептивном погледу представља интегрални/суделујући део како реализованог тако и пројектованог, а нереализованог дела насеља Церак Виногради, као његово пето Северозападно суседство. Позициониран као завршни а истовремено и као приступни сегмент (посматрано са Ибарске магистрале), овај комплекс има посебан значај и просторно амбијенталну улогу у свеукупној слици насеља укључујући и посебну семантичку димензију. У тој ведути са Западне стране макро потезом објекта и партера формирала би се једна врста насељске галерије. Објекти на тој позицији треба да приме и пропусте централну парковску комуникацију насеља у коју се сливају сви токови из пешачких улица Северног, Источног и Јужног суседства, а која се наставља и кроз ово, ново суседство.

• слeд укупног концепта насеља • У конципирању ове целине примњена су општа начела и принципи који су примењени и у конституисању урбанистичко архитектонског склопа насеља у целини. То су пре свега принципи контекстуалности и амбијентализације у духу хуманих вредности и идеја које су из Европе донели покрети модерне и постмодерне који су обележили претходни 20. век . Обновљеном и потврђеном четири деценије старом анализом утицајних фактора природних и створених, планских условљености (урбанистички пројекти који су на снази) и стечених обавеза које се односе на објекат Мултифункционалног центра, парк као део централног насељског парка и главну пешачку артерију насеља, ова зона уобличена је и организована као Пето суседство у насељу.

• северозападно суседство насеља • Карактер овог суседства, урбани идентитет амбијенталног простора оличен је у димензионално наглашенијим интеграционалним мотивом-пешачком пејзажном авенијом, која има двоструку улогу. Интегративни је елеменат околних објеката у слободном поретку-Мултифункционални центар, спортска хала, затворени-отворени базени и четири стамбена објекта типа „урбане виле“, са препознатљивом церачком организацијом и склопом стамбених јединица. На њу су наслоњене и за њу везане све пешачке стазе, прилази објектима, сунчалишта испред и иза базена, простор испред спортске хале. Друга њена улога је повезивање суседства са централном насељском комуникацијом-споном између Ибарског пута и Улице кнеза Вишеслава.

исход • Након дугог и мукотрпног пута (2009-2015-2022) Програмско просторна анализа уграђена је у План детаљне регулације овог дела насеља (2021.), а статус аутенти-чних урбанистичких пројеката насеља потврђен у Плановима генералне регулације (2022.).