o nagradi
Nagrada „Fondacije Milenija i Darko Marušić“ – MDM dodeljuje se za izuzetno stvaralačko delo realizovano u oblasti arhitekture stanovanja. Delo koje istraživačkim postupkom i sa društvenom odgovornošću problematizuje temu savremenog stanovanja i čini iskorak u odnosu na tekuću praksu. Delo koje beleži vreme u kome je nastalo, a koje baštini i nadgrađuje protekle suštinske humanističke vrednosti stanovanja, osvajajući nove prostore kreativnosti. Ovim se uslovljavaju osnovni kriterijumi za vredovanje dela, poštujući osnovna načela iz 50-godišnjeg stvaralaštva Milenije i Darka Marušića-načela kontekstualnosti, jedinstva prostora (bez granice između arhitekture i urbanizma, enterijera i eksterijera), ambijentalizacije prostora, evolucije ideja i profesionalne etike.
Nagrada obuhvata prostor bivše Jugoslavije: Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu – prostor u kome su stvarali M. i D. Marušić i u kome su i rođeni.
Nagrada se dodeljuje arhitektima–autorima pojedincima ili autorskim timovima, iz oblasti arhitekture stanovanja za najuspelije arhitektonsko delo realizovano u protekloj kalendarskoj godini, kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade.
Vrednovanje i ocenu uspešnosti kandidovanih radova vrši Žiri. Žiri nagrade ima pet članova. Članove Žirija imenuje Upravni odbor Fondacije MDM.
Nagrada „Fondacije Milenija i Darko Marušić“ sastoji se od povelje i novčanog iznosa. Uručenje nagrade i povelje ima manifestacioni karakter afirmacije arhitekture i arhitekata.
Novčani deo nagrade dodeljuje se iz anuiteta osnivačkih sredstava Fondacije–glavnice koju namenski (za tu svrhu) čine lična sredstva prikupljena iz 60-godišnjeg bavljenja arhitekturom bračnog i umetničkog para Milenije i Darka Marušića ( od nagrada dobijenih na arhitektonsko- urbanističkim konkursima i nagradama za realizovana dela).
Dokument Pravilnika nagrade u pdf-u možete preuzeti ovde.
Sastav Žirija:
Milenija Marušić, d.i.a. osnivač Fondacije i predsednik Žirija
prof. Aleksandar Stjepanović , d.i.a. / Srbija
prof. dr Vladimir Kulić , d.i.a., istoričar arhitekture / SAD
prof. Vaso Perović , d.i.a. / Slovenija
dr Tatjana Stratimirović, d.i.a. / Srbija
Milenija Marušić
Milenija Marušić (Valjevo, 1941) diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vodeći je projektant i stručni savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije (u penziji), član Akademije arhitekture Srbije, član Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a.
Zajedno sa Darkom Marušićem učestvovala je na više autorskih arhitektonsko urbanističkih konkursa i realizovala više desetine objekata i prostornih celina. Zajedničke značajnije realizacije i nagrade: Naselje Cerak Vinogradi u Beogradu – Oktobarska nagrada grada Beograda, 1981; Grupacija porodičnih kuća Cvećara u Beogradu – Nagrada lista Borba, 1993; Stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu – Nagrada lista Borba, 1998 i priznanje DANS-a, 1999; Stambeno-poslovni objekat u Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu – Godišnja nagrada SAS-a, 2000; Benzinska stanica u Beogradu – priznanje Salona arhitekture u Beogradu, 2003; Poslovni objekat Metals banke u Novom Sadu – Nagrada „Ranko Radović“, nagrada „Aleksandar Šaletić“, nagrada Inženjerske komore Srbije, dve nagrade Salona arhitekture DANS-a (za arhitekturu i enterijer) i priznanje Salona arhitekture u Beogradu, sve u 2008; Vrtić Plava ptica u Beogradu – Nagrada grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, Godišnja nagrada UAS-a i nagrada Salona arhitekture u Beogradu, sve u 2012; Velika nagrada za arhitekturu SAS-a za životno delo 1993. Nagrada Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za životno delo, 2018. Nagrada „Đorđe Tabaković“ za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture, 2018.
Naselje Cerak Vinogradi (Cerak 1 i Cerak 2) 2019. godine je proglašeno za Kulturno dobro Republike Srbije i uvršteno u stalnu kolekciju Muzeja moderne umetnosti MoMA u Njujorku, nakon izložbe „Betonska utopija – arhitektura Jugoslavije 1948-1980“ (juli 2018 – januar 2019). Ovim je naselje afirmisano i kao deo nacionalnog i kao deo internacionalnog kulturnog nasleđa.
Aleksandar Stjepanović
Prof. Aleksandar Stjepanović (1931) redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (u penziji). Po sticanju diplome 1957, zapošljava se u Urbanističkom zavodu grada, a od 1963. radi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Vršio je dužnost dekana od 1983. do 1987. i prodekana od 1977. Do 1979. godine. Bio je predsednik Društva arhitekata Beograda (od 1995) i Saveza arhitekata Srbije, član redakcije časopisa “Arhitektura-Urbanizam”. Bavi se arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem, enterijernom arhitekturom i publicistikom. Njegov opus broji preko 80 projekata, od čega je više od trećine realizovano. Bio je član inicijativnog osnivačkog odbora Akademije arhitekture Srbije (1995).
Najznačajniji objekti i celine: Stambeni blokovi 22 i 23 na Novom Beogradu sa pratećim sadržajima (sa B. Jankovićem i B. Karadžićem, 1968-1977), zgrada Fakulteta dramskih umetnosti u Bulevaru umetnosti u Novom Beogradu (1975), stambeno naselje Banjica (sa S. Drinjakovićem i B. Karadžićem, 1972-78), zgrada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (sa Lj. Jovanović-Anđelković i B. Jankovićem, 1973-80), stambene zgrade u Krušedolskoj broj 7-9 (sa M. Živadinovićem i B. Jankovićem, 1959), Trnskoj broj 7-9 (u istom timu, 1959), Stojana Protića (sa B. Jankovićem, 1964-65), Rakovici (1969-70), dogradnja Ekonomskog fakulteta u Kameničkoj ulici broj 6 (sa M. Kronjom, 1977-80).
Dobitnik je Velike nagrade za arhitekturu (1992), nosilac Oktobarske nagrade grada Beograda (1975. i 1978), republičke nagrade dnevnog lista “Borba” (1975), nagrade ULUPUDS-a (1993), Glavne nagrade (1975) i specijalnog priznanja Salona arhitekture (1993). Blok 23 je uvršten u stalnu kolekciju muzeja MoMA nakon izložbe „Betonska utopija – arhitektura Jugoslavije 1948-1980“ (juli 2018 – januar 2019), a 2021. Centralna zona Novog Beograda (9 blokova) u kojoj su i Blokovi 22 i 23 proglašena je za prostornu kulturno istorijsku celinu.
Vladimir Kulić
Prof. dr Vladimir Kulić (Sombor, 1968) je istoričar arhitekture, kustos i kritičar. Diplomirao je i magistrirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i doktorirao istoriju arhitekture na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu.
Redovni je profesor na Državnom univerzitetu Ajove. Bio je ko-kustos izložbe Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980 u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (2018-2019). Pisac je i urednik više knjiga, među kojima su Modernism In-Between: The Mediatory Architectures of Socialist Yugoslavia (2012/2025), Bogdanović by Bogdanović: Yugoslav Memorials through the Eyes of their Architect (2018) i Second World Postmodernisms: Architecture and Society Under Late Socialism (2019). Najnoviji saradnički projekt mu je izložba Prefabrikacija solidarnosti: IMS Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu (2025). Dobitnik je stipendija Instituta za napredne studije u Prinstonu (2017), Centra za napredne studije u vizuelnim umetnostima (CASVA) na Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu (2015), Američke akademije u Berlinu (2015), Fondacije Graham (2007, 2014, 2018), i Američkog filozofskog društva (2023).
Dobitnik je i više nagrada, među kojima su najvažnije Nagrada Bruno Zevi za istorijsko-teorijski članak (2010), Nagrada Nemačkog arhitektonskog muzeja i Sajma knjiga u Frankfurtu za najbolju knjigu o arhitekturi (2018) i Nagrada Društva istoričara arhitekture za najbolji katalog izložbe (2021).
Vasa J. Perović
Prof. Vasa J. Perović (Beograd, 1965) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1992. godine. Godine 1994. stekao je master diplomu na Berlage Institutu u Amsterdamu, a 1997. osnovao je arhitektonski biro “Bevk Perović Arhitekti” u partnerstvu sa Matijom Bevkom u Ljubljani.
Portfolio biroa obuhvata niz projekata različitih tema – velike stambene projekte, kako društvene tako i komercijalne, javne i kulturne objekte, univerzitetske zgrade, muzeje, poslovne zgrade, kongresne objekte, kao i individualne kuće.
Biro je za svoj rad dobio brojne međunarodne i nacionalne nagrade: nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu, nagrada Mis van der Roe 2007. godine (za Matematički fakultet Univerziteta u Ljubljani), nagrada Kunstpreis Berlin 2006. godine, 2 nagrade Piranezi, 2005. i 2019 godine, kao i nacionalne nagrade – 8 Plečnikovih nagrada za najbolji objekat godine u Sloveniji, 4 nagrade Zlatna olovka koju dodeljuje Komora arhitekata, Prešernova nagrada – najviša nacionalna nagrada za kulturu, 2005. godine.
Trenutno biro radi na projektima u Austriji, Švajcarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Belgiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Radovi biroa su objavljivani u najvažnijim međunarodnim publikacijama. Monografsko izdanje časopisa El Croquis o njihovom radu, pod naslovom „Conditionalism“, objavljeno je u Madridu. Oni aktivno izlažu svoje radove na izložbama širom sveta.
Vasa J. Perović je održao brojna predavanja na međunarodnom nivou i bio je gostujući profesor na Univerzitetu Navarra u Španiji, Univerzitetu primenjenih nauka u Augsburgu i Bochumu u Nemačkoj, Tehničkom univerzitetu u Beču (Austrija) i Tehničkom univerzitetu u Pragu (Češka). U statusu je redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.
Tatjana Stratimirović
Dr Tatjana Stratimirović (Beograd, 1969) je srpski arhitekta, koja kombinuje akademsku disciplinu, teorijsko promišljanje i praktičan projektantski pristup.
Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu, na kome je višegodišnji učesnik u nastavi i na studio projektu porodičnog stanovanja. Autor je knjige ‘Neprekinuti prostor – Moderna kuća’ u izdanju Zadužbine Andrejević.
Osnivač je autorske grupe NEO arhitekti koja je dobitnik brojnih nagrada na arhitektonskim konkursima. Istaknuti projekat je Vila Pavlović na Zlatiboru, moderan neoruralni objekat – monolit utisnut u pejzaž. U okviru grupe autora predstavljala je Srbiju na XI Bijenalu arhitekture u Veneciji postavkom ‘Wohnlich’. Od 2014. godine fokusirana je na arhitektonski aktivizam u oblasti klimatskih rešenja u startapu ‘Novi model’. Živi i radi u Beogradu.
OBRAZLOŽENJE RADOVA PRISPELIH NA KONKURS MDM FONDACIJE ZA 2024/25. GODINU
(Izvod iz obrazloženja žirija)
Na konkurs Fondacije „Milenija i Darko Marušić” raspisan ove godine pristiglo je 17 radova iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Raspon prijavljenih radova kretao se od kuća za odmor i malih suburbanih kuća, preko luksuznih vila, do velikih višeporodičnih zgrada; od vrlo jednostavnih do vrlo kompleksnih objekata; od izuzetno malih do izuzetno velikih; od rekonstrukcije postojećih do novogradnje. Materijal pristigao na konkurs osvetljava stanje stambene arhitekture u regionu. Kolektivno stanovanje činilo je manjinu prijava, pri čemu se ono pokazalo i kvalitativno zapostavljenim, dok su izuzetni primeri uglavnom proizvod individualne gradnje. Žiri je razmatrao stanovanje kao celovit pojam koji obuhvata različite vidove i modele življenja. Osnovni kriterijum za ocenu radova bio je šta svaki projekat pruža onome koji će u njemu živeti, posmatrajući stan kao osnovnu jedinicu prostora u kome se razvija život porodice ili pojedinca. U kontekstu oblasti projektantskog delovanja koje je dominantno uslovljeno tržištem, ova nagrada ima poseban značaj kao podsticaj i način isticanja primera pozitivne prakse.
Žiri je doneo jednoglasnu odluku o šest radova koji su ušli u uži izbor, od kojih su dva rada ravnopravno podelila nagradu.
NAGRADA
STAMBENA ZGRADA ELIPSA
Ljubljana, Slovenija, 2024.
SADAR+VUGA, GREGORC/VRHOVEC, STUDIO KRIŠTOF
oJurij Sadar, Boštjan Vuga, Matija Vuković, Tjaša Plavec, Rok Debevec, Vanja Gregorc, Aleš Vrhovec, Tamara Rijavec, Tomaž Krištof, Špela Zore, Andraž Hоrvat
Foto: Ana Skobe
Projektantski tim suočio se s urbanističkim zahtevom da zgrada ima osnovu u obliku elipse. Ponuđeno rešenje duhovito je poništilo takvu rigidnu formu otvaranjem raskošnih talasastih balkona prema zelenilu na južnoj strani. Sa severne strane, pak, zgrada ima sasvim drugačije lice: njen mirni, kompaktni volumen s duboko usađenim lođama direktan je odgovor tradicionalnoj fasadi neposrednog suseda.
Jednostavan dijagram razrađen je u kompleksnu građevinu koja dosledno generiše stambeni kvalitet u svim razmerama – od odgovora na neposredno okruženje, preko elegantne tipološke transformacije, do organizacije stanova i detalja materijalizacije. Prizemlje objekta uspešno se nadovezuje na dečje igralište i na šetalište s pristupom kanalu u neposrednoj blizini. Uprkos velikom rasponu veličina, svi stanovi imaju individualan karakter i nude mogućnosti za različite životne stilove. Materijalizacija se referira na estetiku ranih šezdesetih godina i kasni modernizam socijalističke Jugoslavije, a izvesna sirovost materijala i boja omogućava dostojanstveno starenje objekta.
Balansirajući između poštovanja konteksta i sopstvenog identiteta, ova stambena zgrada pretvara urbanistička ograničenja u arhitektonsku prednost i može se shvatiti kao pokazna vežba o jedinstvu stambenog prostora.
DVOJNA ALPSKA KUĆA
Kranjska Gora, Slovenija, 2025.
DEKLEVA GREGORIC ARCHITECTS
Aljoša Dekleva, Tina Gregoric, Jan Zuzek, Andi Koder
Foto: Ana Skobe
Reinterpretacija tradicionalne tipologije planinske kuće odgovara na nove uslove života u kojima granice između primarnog boravišta i kuće za odmor postaju sve poroznije. Smeštena na izuzetno strmom terenu, ova kuća-kula nudi izvanrednu kombinaciju intimnosti i otvorenosti ka spektakularnom alpskom pejzažu. Gradacija prostora – od otvorenog pristupnog balkona preko krovom natkrivene terase do velikog prozora dnevnog boravka – stvara sekvencu vizura koje kadriraju pejzaž poput objektiva kamere.
Transformacija koju je donela pandemija COVID-19 omasovila je stanovanje u kućama za odmor, čineći vikendice ravnopravnim mestom stanovanja. Ovaj projekat prihvata tu novu realnost kroz organizaciju prostora koja se oslanja na
tradiciju stanogradnje razvijane u regionu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Prostor je ekstremno efikasno rešen kroz sažetu “kružnu vezu” koja oslobađa kretanje, bez ijednog kvadratnog metra viška. Istovremeno, strateško otvaranje prema pejzažu dramatizuje vizure i prevazilazi fizičke dimenzije objekta.
Materijalizacija predstavlja bogatu i preciznu interpretaciju tradicionalnih građevinskih tehnika. Tektonička poetika ogleda se u terasi poduprtoj visokim V-stubovima, krovu koji tehnički prefinjeno dodiruje glavni volumen, i fasadnom platnu „izatkanom” od drvenih letvica koje istovremeno filtriraju svetlost i čuvaju privatnost. Svaki detalj, od rustikalnog tretmana drva do elegantnih konstrukcijskih spojeva, doprinosi celini koja je istovremeno savremena i ukorenjenja u lokalnoj tradiciji.
Ova dvojna alpska kuća tako postaje tihi odgovor na nesigurnosti savremenog života. U pitanju je arhitektura koja ne pravi razliku između svakodnevnog i povremenog, između rada i odmora, između urbanog i ruralnog, već sve te kategorije stapaju u jedinstveno prostorno iskustvo prilagođeno fluidnosti savremenog života.
UŽI IZBOR
KUĆA NA IVICI RAVNICE
Murska Sobota, Slovenija, 2024.
TOMAŽ EBENŠPANGER
Tomaž Ebenšpanger, SKUPAJ ARHITEKTI
Foto: Ana Skobe
Projekat je nadahnuta reinterpretacija modernističke kuće-staklenog paviljona, sa jasnim referencama na istorijske uzore poput Misa, Filipa Džonsona i Ričarda Nojtre. Koncipirana kao jedan jedinstveni nepodeljeni prostor, kuća vraća stanovanje njegovoj esencijalnoj formi. Ono što je neočekivano nije sam koncept, već njegov kontekst – predgrađe malog slovenačkog grada, gde paviljonska osnova vešto umetnuta u tradicionalni ulični niz istovremeno poštuje i negira svoje okruženje. Kuća kao da „zahteva” za sebe celu netaknutu ravnicu na čijoj se ivici nalazi.
Program je radikalno jednostavan: kuća za jednu osobu-hedonistu, možda povremeno za dve, ali za treće nema mesta. Ovaj visoko individualizovan pristup stanovanju rezultuje prostorom koji je istovremeno intiman i otvoren, zaštićen i izložen.
Konstruktivni sistem demonstrira precizno preklapanje funkcionalne i konstruktivne logike kroz infrastrukturne niše koje su ujedno i noseći elementi. Luksuz modernističkih uzora ovde zamenjuje robusnost betonskih kutija koje čine kontrapunkt eleganciji staklene opne. Ova dualnost – nežnog i robusnog, lakog i teškog, efemernog i trajnog – tematski je dosledno građena kroz ceo projekat.
„Kocka šećera”, kako je jedan član žirija nazvao ovu kuću, dosledno je sprovedena u funkciji, konstrukciji, oblikovanju, materijalu i opremi, od koncepta do nabora bele zavese. Konceptualna i organizaciona čistota projekta, zajedno sa materijalnom preciznošću izraza, rezultira visokim estetskim kvalitetom koji je suzdržan u izrazu, a iskren, otvoren i neposredan u pristupu.
B2 HOUSE (HIŠA B2)
Ljubljana, Slovenija, 2024.
STUDIO ARP
Matjaž Bolčina, Ernest Milčinović, Urška Bertok Herman, Jan Žonta
Foto: Ana Skobe
Projekat čine obnova skoro jedan vek stare kuće u nekadašnjem vrtnom naselju i njena paviljonska dogradnja kojom se stambeni prostor prizemlja povezuje s baštom. Čuvanje postojeće zgrade vredno je poštovanja i ukazuje da se nasleđenom stambenom fondu mogu uspešno dodati novi kvaliteti.
Aludirajući na Misov nerealizovani projekat Kuće za odmor od opeke iz približno istog perioda kao originalna kuća, dogradnja dovodi u neočekivani dijalog dva različita istorijska modela koja se obično međusobno isključuju. Ogoljeni beli zidovi stare kuće kontrastiraju preciznom slogu opeke dogradnje; tradicionalne „kutijaste” sobe stare kuće ostavljene su bez jasne programske definicije, dok prostorno otvorena dogradnja ima precizno definisane funkcionalne zone. Ovakve stalne inverzije čine projekat živim i izvanredno zahvalnim za analizu. Žiri jedino ima primedbu na tretman stare kuće s koje su uklonjeni gotovo svi originalni detalji i slojevi proteklog vremena, čime je njena autentičnost sterilisana do granica prihvatljivog.
PORODIČNI OBJEKAT TLS
Beograd, Srbija, 2024.
MAPA ARCHITECTS
Autor: Predrag Milutinović
Jednoporodični stambeni objekat velike kvadrature reinterpretira modele modernističke vile, sa referencama koje sežu od Misove Kuće Tugendhat do beogradskih međuratnih vila.
Arhitektonska namera da se objekat u krupnim potezima rasloji, ogradi i odredi prema luksuznom rezidencijalnom kontekstu Tolstojeve ulice uspela je u svojoj jednostavnosti. Uprkos izuzetno velikim gabaritima, objekat je relativno nenametljivo smešten u odnosu na susedne objekte, gradeći pristojan odnos u kontekstu u kojem je ta vrsta urbanosti postala retkost. Vešta arhitektonska artikulacija ogleda se u razlaganju nivoa i pažljivom oblikovanju volumena.
Bogata ali umirena materijalnost i preciznost u izrazu dokaz su da je u današnjem društvu uništenih vrednosnih sistema moguće graditi čak i ekstremno luksuzne zgrade s merom.
PORODIČNA KUĆA S&A
Surčin, Srbija, 2024.
STUDIO ENND
Ela Nešić, Danilo Nedeljković
Ova nepretenciozna porodična kuća u rubnom gradskom naselju predstavlja uspešan primer kombinovanja tradicionalne ušorene vojvođanske matrice sa savremenim stambenim zahtevima. Projekat se pri tome i pojednostavljenom formom i otvorima koji aludiraju na kibic-fenster takođe nadovezuje na lokalnu tradiciju.
Dvoetažno rešenje omogućilo je uspešno rešen dnevni stambeni prostor, mada je korišćenje galerije za spavanje donekle upitno. Posebno je uspešna povezanost tradicionalnog domaćinskog dela kuće – kuhinje i stola za ručavanje – sa baštom duž cele parcele, što održava kontinuitet života karakterističan za ovaj tip naselja.
Realizovan sa ograničenim sredstvima i lokalnom radnom snagom, projekat pokazuje da je i danas moguće učiti od tradicionalne arhitekture sa svežinom i optimizmom, što je dragocen dokaz da ni u seoskoj i predgradskoj strukturi nisu izgubljene sve bitke za kvalitet.
OSTALI RADOVI
Pregledajući i detaljno analizirajući svaki od 17 prispelih radova žiri je zaključio da nema potrebe za pojedinačnim obrazloženjima radova koji nisu ušli u uži izbor.
Iz obrazloženja radova koji su ušli u uži izbor mogu se sagledati osobine svakog rada izvedene iz osnovnih kriterijuma na osnovu kojih je vrednovan svaki rad.
Kriterijuma zasnovanih na jedinstvu prostora stanovanja počev od organizacije stana, zajedništva u višeporodičnom objektu,zauzetosti i nameni parcele, odnosa prema susedimai statusa u širem gradskom,odnosno prirodnom okruženju.
PORODIČNA KUĆA NA KOSMAJU
Sopot, Srbija, 2024.
ATELJE VLADISLAV LALICKI
Autori: Vladislav Lalicki, Jelena Jovanović, Boris Kosturanov
STAMBENO- POSLOVNI OBJEKAT CVETA
Užice, Srbija, 2024.
MADA Architecture studio
Autori: Aleksandar Ristović, Nikola Andonov, Stefan Stojanović
STAMBENI OBJEKAT SAVINA
Herceg Novi, Crna Gora, 2024.
INKA STUDIO
Marina Lazović, Predrag Ignjatović, Zoran Lazović, Dunja Nedeljković, Dijana Savanović, Mina Kostić, Jelena Korolija
STAMBENO- POSLOVNI OBJEKAT TOP BAU
Niš, Srbija, 2024.
A.DE.PE.
Autori: Predrag Denčić, Ivan Tanasković, Hristina Šaponjić, Nikola Milenović, Emilija Slijepčević
STAMBENA ZGRADA CL8
Kragujevac, Srbija, 2025.
STUDIO URED
Autor: Nikola Milanović
STAMBENI OBJEKAT L10
Beograd, Srbija, 2025.
ZABRISKIE
Autori: Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Dušica Plazičić, Ivica Marković
VIŠESTAMBENI OBJEKAT TRSAT
Trsat, Hrvatska, 2024.
ZDL ARHITEKTI
Autori: Siniša Zdjelar, Antonija Plavotić
VILLA SABORSKO
Saborsko, Hrvatska, 2024.
ZDL ARHITEKTI
Autori: Siniša Zdjelar, Antonija Plavotić
VILA RUDNIK
Srbija, 2025.
NIKOLAJ MARINOV
Autor: Nikolaj Marinov
PORODIČNI OBJEKAT AC31
Beograd, Srbija, 2024.
MAPA ARCHITECTS
Autor: Predrag Milutinović
VIŠEPORODIČNI OBJEKAT LMA
Beograd, Srbija, 2024.
MAPA ARCHITECTS
Autor: Predrag Milutinović
Zahvaljujemo se svim kolegama na učešću i poslatom materijalu. Radujemo se sledećoj godini i novim, zanimljivim projektima!