ОБРАЗЛОЖЕЊЕ РАДОВА ПРИСПЕЛИХ НА КОНКУРС МДМ ФОНДАЦИЈЕ ЗА 2024/25. ГОДИНУ
(Извод из образложења жирија)
На конкурс Фондације „Миленија и Дарко Марушић” расписан ове године пристигло је 17 радова из Србије, Хрватске и Словеније. Распон пријављених радова кретао се од кућа за одмор и малих субурбаних кућа, преко луксузних вила, до великих вишепородичних зграда; од врло једноставних до врло комплексних објеката; од изузетно малих до изузетно великих; од реконструкције постојећих до новоградње. Материјал пристигао на конкурс осветљава стање стамбене архитектуре у региону. Колективно становање чинило је мањину пријава, при чему се оно показало и квалитативно запостављеним, док су изузетни примери углавном производ индивидуалне градње. Жири је разматрао становање као целовит појам који обухвата различите видове и моделе живљења. Основни критеријум за оцену радова био је шта сваки пројекат пружа ономе који ће у њему живети, посматрајући стан као основну јединицу простора у коме се развија живот породице или појединца. У контексту области пројектантског деловања које је доминантно условљено тржиштем, ова награда има посебан значај као подстицај и начин истицања примера позитивне праксе.
Жири је донео једногласну одлуку о шест радова који су ушли у ужи избор, од којих су два рада равноправно поделила награду.
НАГРАДА
СТАМБЕНА ЗГРАДА ЕЛИПСА
Љубљана, Словенија, 2024.
САДАР+ВУГА, ГРЕГОРЦ/ВРХОВЕЦ, СТУДИО КРИШТОФ
Аутори: Јуриј Садар, Боштјан Вуга, Матија Вуковић, Тјаша Плавец, Рок Дебевец, Вања Грегорц,
Алеш Врховец, Тамара Ријавец, Томаж Криштоф, Шпела Зоре, Андраж Хроват
Пројектантски тим суочио се с урбанистичким захтевом да зграда има основу у облику елипсе. Понуђено решење духовито је поништило такву ригидну форму отварањем раскошних таласастих балкона према зеленилу на јужној страни. Са северне стране, пак, зграда има сасвим другачије лице: њен мирни, компактни волумен с дубоко усађеним лођама директан је одговор традиционалној фасади непосредног суседа.
Једноставан дијаграм разрађен је у комплексну грађевину која доследно генерише стамбени квалитет у свим размерама – од одговора на непосредно окружење, преко елегантне типолошке трансформације, до организације станова и детаља материјализације. Приземље објекта успешно се надовезује на дечје игралиште и на шеталиште с приступом каналу у непосредној близини. Упркос великом распону величина, сви станови имају индивидуалан карактер и нуде могућности за различите животне стилове. Материјализација се реферира на естетику раних шездесетих година и касни модернизам социјалистичке Југославије, а извесна сировост материјала и боја омогућава достојанствено старење објекта.
Балансирајући између поштовања контекста и сопственог идентитета, ова стамбена зграда претвара урбанистичка ограничења у архитектонску предност и може се схватити као показна вежба о јединству стамбеног простора.
ДВОЈНА АЛПСКА КУЋА/ Крањска Гора, Словенија, 2025.
ДЕКЛЕВА ГРЕГОРИЦ АРХИТЕКТС
Аутори: Аљоша Деклева, Тина Грегориц, Јан Зузек, Анди Кодер
Реинтерпретација традиционалне типологије планинске куће одговара на нове услове живота у којима границе између примарног боравишта и куће за одмор постају све порозније. Смештена на изузетно стрмом терену, ова кућа-кула нуди изванредну комбинацију интимности и отворености ка спектакуларном алпском пејзажу. Градација простора – од отвореног приступног балкона преко кровом наткривене терасе до великог прозора дневног боравка – ствара секвенцу визура које кадрирају пејзаж попут објектива камере.
Трансформација коју је донела пандемија KОВИД-19 омасовила је становање у кућама за одмор, чинећи викендице равноправним местом становања. Овај пројекат прихвата ту нову реалност кроз организацију простора која се ослања на
традицију станоградње развијане у региону током шездесетих и седамдесетих година. Простор је екстремно ефикасно решен кроз сажету “кружну везу” која ослобађа кретање, без иједног квадратног метра вишка. Истовремено, стратешко отварање према пејзажу драматизује визуре и превазилази физичке димензије објекта.
Материјализација представља богату и прецизну интерпретацију традиционалних грађевинских техника. Тектоничка поетика огледа се у тераси подупртој високим В-стубовима, крову који технички префињено додирује главни волумен, и фасадном платну „изатканом” од дрвених летвица које истовремено филтрирају светлост и чувају приватност. Сваки детаљ, од рустикалног третмана дрва до елегантних конструкцијских спојева, доприноси целини која је истовремено савремена и укорењења у локалној традицији.
Ова двојна алпска кућа тако постаје тихи одговор на несигурности савременог живота. У питању је архитектура која не прави разлику између свакодневног и повременог, између рада и одмора, између урбаног и руралног, већ све те категорије стапају у јединствено просторно искуство прилагођено флуидности савременог живота.
УЖИ ИЗБОР
КУЋА НА ИВИЦИ РАВНИЦЕ/ Мурска Собота, Словенија, 2024.
ТОМАЖ ЕБЕНШПАНГЕР
Томаж Ебеншпангер, СКУПАЈ АРХИТЕКТИ
Пројекат је надахнута реинтерпретација модернистичке куће-стакленог павиљона, са јасним референцама на историјске узоре попут Миса, Филипа Џонсона и Ричарда Нојтре. Конципирана као један јединствени неподељени простор, кућа враћа становање његовој есенцијалној форми. Оно што је неочекивано није сам концепт, већ његов контекст – предграђе малог словеначког града, где павиљонска основа вешто уметнута у традиционални улични низ истовремено поштује и негира своје окружење. Кућа као да „захтева” за себе целу нетакнуту равницу на чијој се ивици налази.
Програм је радикално једноставан: кућа за једну особу-хедонисту, можда повремено за две, али за треће нема места. Овај високо индивидуализован приступ становању резултује простором који је истовремено интиман и отворен, заштићен и изложен.
Конструктивни систем демонстрира прецизно преклапање функционалне и конструктивне логике кроз инфраструктурне нише које су уједно и носећи елементи. Луксуз модернистичких узора овде замењује робусност бетонских кутија које чине контрапункт елеганцији стаклене опне. Ова дуалност – нежног и робусног, лаког и тешког, ефемерног и трајног – тематски је доследно грађена кроз цео пројекат.
„Коцка шећера”, како је један члан жирија назвао ову кућу, доследно је спроведена у функцији, конструкцији, обликовању, материјалу и опреми, од концепта до набора беле завесе. Концептуална и организациона чистота пројекта, заједно са материјалном прецизношћу израза, резултира високим естетским квалитетом који је суздржан у изразу, а искрен, отворен и непосредан у приступу.









































